Najčešći problemi sa želucem i kako ih rešiti

Dispepsija, gorušica i GERB, gastritisi, čir, želudačne kile i želudac koji na „svom mestu” – sva ova stanja i oboljenja imaju slične simptome, ali se ipak razlikuju

Tekst: Mirjana Dragojlović

Problemi sa želucem vrlo su česta pojava, ali u zavisnosti od simptoma mogu da ukazuju na benigna stanja, ili pak na ozbiljnija oboljenja koja ako se ne leče dovode i do karcinoma. Za moje zdravlje dr Miloš Jovićević, gastroenterolog sa Vojnomedicinske akademije u Beogradu, govori o najčešćim želudačnim tegobama i njihovim uzrocima, simptomina i načinu lečenja: 

Dispepsija

Uzroci: Dispepsija ili otežano varenje je najčešći želudačni problem, a glavni uzroci dispepsije su prekomerni ili brzi unos hrane, konzumiranje masne ili začinjene hrane, kao i čokolade i začinjenih pića, ili pak unos prevelike količine kofeina i alkohola. Uz to, uzroci su i pušenje, anksioznost, pa čak i određeni lekovi, poput nekih antibiotika i analgetika ili suplemenata gvožđa, ali i neke bolesti digestivnog trakta o kojima će biti više reči.

Simptomi: Dispepsija obično donosi osećaj nelagodnosti, pa i bolova u gornjem delu stomaka.

U zavisnosti od uzroka, dispepsija može biti funkcionalna i organska.

Kod funkcionalne dispepsije nema očiglednog uzroka otežanom varenju. Uz bol i nelagosnost mogu se javiti i nadimanje, mučnina i podrigivanje. Faktori rizika su pol (ženski) i  životna dob (stariji), kao i pomenuto konzumiranje cigareta, anksioznost, pa i depresija.

S druge strane, organska dispepsija se često javlja usled infekcije helikopakterom, ili kao posledica čira, gastritisa, opstrukcije creva, kamena u žuči, celijakije, pa i raka želuca. Simptomi su osećaj žarenja u predelu želuca, nadimanje i takođe mučnina, podrigivanje, ali i povraćanje, kao i kiseli ukus u ustima, a stres može da intenzivira ove simptome. Ozbiljniji znaci bolesti su povraćanje i gastrointestinalno krvarenje, mršavljenje i malokrvnost.

Dijagnostika: Anamneza i pregled doktora mogu da prate, ukoliko se proceni da je potrebno, i laboratorijska ipitivanja, endoskopija i biopsija sluznice želuca i kontrastna radiografija.

Lečenje: Promena životnih navika i lečenje bolesti koje su dovele do dispepsije.

Saveti: Izbegavanje prezačinjene hrane, alkohola i cigareta. Korisno je ne žvakati otvorenih usta, jesti polako i ne pričati tokom jela kako prekomeran unos vazduha ne bi dodatno pogoršao varenje i doveo do nadimanja. Savet je i izbegavati pića pre i tokom jela, kao i kasne obroke.

Gorušica i GERB (gastroezofagealna refluksna bolest)

Uzorci – Gorušica ili žgaravica javlja se kao posledica refluksa – vraćanja sadržaja iz želuca u jednjak, i jedan je od glavnih simptoma GERB-a, refluksne bolesti kod koje vraćanje sadržaja iz želuca može uzrokovati i komplikacije poput raka jednjaka. S tim u vezi, faktori nastanka GERB-a mogu biti oštećenja sluzokože jednjaka, ili pak takozvani Barettov jednjak koji predstavlja poremećaj sluzokože na završnom delu jednjaka usled dugotrajne gorušice i koji se može pretvoriti u karcinom. Zato je važno razlikovati fiziološki refluks koji većinom kratko traje i javlja se posle jela, od patološkog koji se vezuje za oštećenje sluzokože završnog dela jednjaka.

Simptomi: Gorušica se manifestuje osećajem pečenja u grudima koji se širi u ždrelo pa i u usta, dovodeći do kiselog osećaja u usnoj duplji.  Gorušica je česta nakon obroka, ili pak u savijenom položaju, tokom ležanja i noću. Pored gorušice, simptomi GERB-a su još i pomennuta dispepsija, kao i otežano gutanje, kašalj, promuklost, osećaj knedle u grlu. Ponekad može doći i do upale pluća usled udisaja kiseline.

Dijagnostika: Uzimanje anamneze, gastroskopija, (ezofagogastroduodenoskopija, odnosno endoskopija sluznice jednjaka) i eventualno biopsija ukoliko je potrebno.

Lečenje: Promena životnih navika, antacidi (lekovi za neutralisanje želudačne kiseline), inhibitori protonske pumpe (lekovi za suzbijanje lučenja želudačne kiseline) i laparoskopska hirurgija (vezivanje dela želuca).

Saveti: Potreban je unos više voća (naročito jabuke, dinje, banane, bademi), hrane sa vlaknima, fermentisane hrane (jogurt, kiselo mleko, kiseli kupu, kombuha), nemasno meso, a za izbegavanje su pržena, dugo dinstana i ljuta hrana, paradajz jer izaziva kiselinu, kafa, gazirana pića, citrusni napici, čokolada. Savetuju se i manji obroci, uspravan položaj duže nakon jela, izbegavanje jela pre spavanja, uzdignuto uzglavlje tokom sna i ostavljanje cigareta.

Gastritisizazvan helikobakterom

Uzroci: Gastritis ili upala želudačne sluznice najčešće je izazvana bakterijom Helikobakter pilori. Ova bakterija neutrališe želudačnu kiselinu i tamo ovom organu smanjuje sposobnost odbrane. Ipak, uzroci pojave gastritisa mogu biti i neke druge bakterije i virusi, stres, zloupotreba alkohola, dugotrajno korišćenje lekova protiv bolova poput ibuprofena, diklofenaka i drugih (nesteroidnih antiinflamatornih lekova – NSAIL) i aspirina, starija dob, Kronova bolest, zračenje, gutanje korozivnih materija.

Simptomi: Gastritis često nema simptome, ali se mogu javiti bolovi u želucu ili pod desnim rebarnim lukom, nadimanje, otežano varenje, mučnina i povraćanje, pa  i krvarenje u gastrointestinalnom traktu.

Dijagnostika: Endoskopija i patohistologija sluznice želuca.

Lečenje: Važno je sprovesti lečenje u ranoj fazi, kako bolest ne bi prešla u hronični gastritis koji može dovesti do intestinalne metaplazija na želucu (prekanceroznu promenu na sluzokoži), a ona opet do raka. U lečenju se koriste antibiotici protiv helikobaktera i inhibitori protonske pumpe za suzbijanje kiseline.

Saveti: Integralne žitarice, voće (jabuke i banane i orašasto voće), zeleno lisnato povrće, fermentisani mlečni proizvodi, koštane supe, beli luk, a bez jakih začina i masti u pripremi hrane (savetuje se maslinovo ulje), prerađene hrane i sokova, kao i kafe.

Atrofični gastritis

Uzroci: Ovaj tip gastritisa nastaje usled atrofije, odnosno istanjenja želudačne sluznice što dovodi do smanjenja broja ćelija koje proizvode želudačnu kiselinu i enzime. Javlja se kod ljudi kojima je uklonjen deo želuca, a takođe i kod hroničnih infekcija helikobakterom (multifokalni atrofični gastritis), stresa, korišćenja alkohola, lekova protiv bolova, aspirina, kao i kortikosteroida. Faktori rizika su i starija životna dob i ženski pol, ali i nasleđe, što je slučaj kod atrofičnog autoimunog gastritisa koji dovodi do deficita vitamina B12, a najzad i autoimune bolesti štitne žlezde i dijabetes tipa 1.

Simptomi: Kao kod gastritisa izazvanih helikobakterom, uz tzv. pernicioznu anemiju kod atrofičnog autoimunog gastritisa koja nastaje usled nemogućnosti apsorpcije vitamina B12, a njeni simptomi su umor i malaksalost, česte dijareje, peckanje jezika, bledožuta koža, depresija…

Dijagnostika: Kao kod gastritisa izazvanog helikobakterom.

Lečenje: Lečenje autoimunog atrofičnog gastritisa se vrši nadoknadom   vitamina B12 putem injekcija, a lečenje multifokalnog atrofičnog gastritisa  je kao kod gastritisa izazvanog helikobakterom.

Saveti: Kao kod gastritisa izazvanog helikobakterom.

Čir na želucu

Uzroci: Čir na želucu najčešće nastaje usled infekcije helikobakterom, ali i zbog dugotrajnog korišćenja lekova protiv bolova (NSAIL). Od ostalih uzroka tu su i prezačinjena hrana, preterana upotreba alkohola, veliki stresovi, ali i nasledni faktori.

Simptomi: Problemi sa varenjem i oštar, ali nekad i tup bol posle obroka, gorušica, podrigivanje i nadimanje pola sata posle obroka, a ponekad i mučnina. Od težih simptoma mogući su i povraćanje krvi i crna stolica, kada čir pukne, a perforaciju prati i jak bol i napetost i bolnost stomaka. Ukoliko je prisutno naglo mršavljenje, treba posumnjati i da je čir prešao u karcinom želuca, iako se to ne dešava u velikom procentu.

Dijagnostika: Analiza krvi i stolice za otkrivanje helikobaktera, endoskopija gornjeg digestivog trakta uz eventualnu biopsiju i rendgen želuca kod većih čireva.

Lečenje: Antacidi i inhibitori protonske pumpe, operacija kod perforacije čira, krvarenja i probijanja zida želuca.

Saveti: Hrana sobne temperature, manji i češći obroci ali ne više od pet, manji unos soli, izbegavanje masne, prerađene i konzervirane hrane, kafe, testa, alkohola, a povećan unos povrća (osim mahunarki koje nadimaju), nemasnog mesa, kuvane ribe, mlečnih proizvoda.

Hijatus hernija (želudačna kila)

Uzorci: Želudačna kila se javlja kada delovi želuca pređu u krudni koš kroz otvor jednjaka na dijafragmi, a česta je kod kod starijih od 50 godina. Javlja se usled slabljenja mišića oko otvora između jednjaka i želuca, a uzroci nisu sasvim razjašnjeni.

Simptomi: Plitak i kratak dah, nadimanje, osećaj težine u želucu posle jela, otežano gutanje, podrigivanje, anksioznost, bol u grudima koji se širi na gornji središnji deo leđa, vrtoglavice, tahikardija, kao i pojava gorušice i GERB-a.

Dijagnostika: Kao kod GERB-a.

Lečenje: Antacidi i drugi lekovi protiv simptoma gorušica, laparoskopska hirurgija u slučaju komplikacija.

Saveti: Preporučuju se nemasno meso i riba, jabuke, integralne žitarice i hrana bogata vlaknima, a izbegavati treba prženu i previše masnu hranu, gazirana pića, jela od paradajza, kafu, čokoladu i citruse.

Želudac koji nije „na mestu”

Uzroci: Zavaljen želudac (kada hrana ne može da se spusti direktno u njega), spušten, podignut, izdužen želudac koji visi ili previše raširen želudac, i svi ostali slučajevi kada želudac nije na „svom mestu“, takođe spadaju u česte želudačne probleme, a mogu se javiti usled telesne konstitucije (primer izduženog želuca), posle strogih dijeta, trudnoće, operacija, ili pak gojaznosti.

Simptomi: Podrigivanje, gasovi, težina u želucu, bolovi u stomaku, refluks, zadah.

Dijagnostika: Anamneza, gastroskopija, rendgen.

Lečenje: Simptomatsko (antacidi, inhibitori protonske pumpe…), higijensko-dijetetski režim ishrane, pa i psihoterapija.

Saveti: Savetuju se češći a manji obroci, izbegavanje  kiselog, ljutog, dimljenog, usoljenog, pohovanog, od začina origano, kečap i biber, zatim vruća testa i kukuruzno brašno. Ne treba preterivati sa slatkišima i uzimati gazirana pića i obrok tri sata pre spavanja, a preporučuje se spavanje na višem uzglavlju i na desnom boku.

Dan treba početi s vlaknima jer ona pokreću creva, kao što su ovsene pahuljice, i mekinje, tokom dana jesti voće i povrće, a za ručak bareno meso, supu i salatu. Savet je i da se izbegavaju ugljeni hidrati, a da se uveče ne jedu hleb, krompir, pica i pasta, već meso od ručka i salata. Poslednji obrok bi trebalo da bude u sedam uveče.

Ko treba da potraži pomoć gastroenterologa?

Oni koji su stariji od 60 godina i svi koji imaju znake „alarma” za želudačne probleme – anemiju, otežano gutanje, uporno povraćanje, značajan gubitak telesne mase. Takvi pacijenti se upućuju na gastroskopiju.

Akutni stresni gastritis

Videli smo da stres utiče na pojavu većine želudačnih problema, ali postoji i jedan problem vezan samo za stresna stanja – akutni stresni gastritis. Ova vrsta gastritisa uzrokovana je iznenadnom bolešću ili povredom, velikim opekotinama, povredama glave ili teškim krvarenjima, a javlja se usled smanjena protoka krvi u stomaku i stoga pojačanog lučenja želudačne kiseline, što dovodi do oštećenja sluzokože želuca.